Sajt radi. Godinama radi bez problema, i skoro nikad ne razmišljaš o tome šta je "iza" njega. A onda se nešto desi - greška posle ažuriranja, problem na serveru hostinga, ili nešto sasvim treće - i sajt prestane da radi.

U tom trenutku, jedno pitanje postaje najvažnije na svetu: da li postoji rezervna kopija, i ko je zadužen da je vrati. Ovaj tekst ne uči te da praviš backup sam - uči te šta da pitaš, i koga, da to pitanje nikad ne moraš da postavljaš u panici.

Ko je zapravo odgovoran - nije uvek isti odgovor

Ovo je najveći izvor zabune, jer odgovornost zavisi od toga kako je sajt originalno postavljen, a to se retko eksplicitno objašnjava vlasniku firme.

Hosting provajder. Mnogi hosting paketi uključuju automatski backup kao deo usluge - ali ne svi, i ne uvek na isti način. Neki hostinzi prave dnevni backup i čuvaju ga 30 dana, drugi prave backup samo nedeljno, a neki jeftiniji paketi ne uključuju backup uopšte, osim ako se posebno doplati.

Agencija koja je pravila sajt. Neke agencije, pored hostinga, postavljaju i sopstveni, dodatni sistem za backup (na primer, plugin ili automatizovan proces koji čuva kopije na drugom mestu, ne samo kod hostinga).

Niko, po podrazumevanom. Ako pitanje backup-a nikad nije eksplicitno postavljeno ni sa hostingom ni sa agencijom, sasvim je moguće da trenutno ne postoji nijedna rezervna kopija - ne zato što je neko zaboravio, već zato što to nikad nije bilo deo dogovora.

Zaključak je jednostavan, iako neprijatan: ne pretpostavljaj da backup postoji samo zato što firma plaća hosting ili je platila izradu sajta. Ovo je pitanje koje treba direktno postaviti, ne nagađati.

Šta tačno rezervna kopija čuva

Da bi razgovor sa hostingom ili agencijom imao smisla, vredi razumeti šta se uopšte podrazumeva pod "backup sajta".

• Fajlovi sajta - sav kod, dizajn, slike i dokumenti koji čine sam sajt
• Baza podataka - sadržaj koji se menja (tekstovi, proizvodi, korisnički nalozi, porudžbine, ako je u pitanju prodavnica)
• Mejl nalozi - ovo je često odvojeno od backup-a sajta, i vredi posebno proveriti da li se i mejlovi čuvaju u rezervnoj kopiji

Kompletan backup uključuje sve troje. Nepotpun backup (na primer, samo fajlovi bez baze podataka) može da vrati sajt, ali bez najnovijeg sadržaja ili porudžbina - zato je bitno da znaš tačno šta je pokriveno.

Koliko često se backup pravi i koliko dugo se čuva

Ovo se drastično razlikuje u zavisnosti od hostinga, pa je nemoguće dati univerzalan odgovor - ali evo tipičnih opsega koje ćeš najčešće sretati.

• Učestalost - najčešće dnevno kod ozbiljnijih hosting paketa, ponekad nedeljno kod jeftinijih
• Retencija (koliko dugo se čuva) - obično između 7 i 30 dana unazad, što znači da posle tog perioda starije kopije prirodno nestaju da bi napravile mesto novima

Ovo je bitno zato što, ako se problem primeti tek posle mesec dana (na primer, neko slučajno obriše deo sadržaja, a niko to ne primeti odmah), možda više ne postoji kopija od pre tog trenutka.

Šta se stvarno dešava kad sajt "pukne"

"Pukne" može da znači nekoliko različitih stvari, i backup pomaže u većini, ali ne u baš svim scenarijima.

Greška posle ažuriranja. Sajt koristi razne komponente (teme, dodatke, sistem u pozadini) koje se s vremena na vreme ažuriraju. Ponekad ažuriranje napravi grešku i sajt prestane da radi ispravno. U ovom slučaju, backup od pre ažuriranja omogućava brz povratak na stanje koje je radilo.

Problem na serveru hostinga. Retko, ali se dešava - sam server ima kvar ili gubi podatke. Ovde je bitno da backup postoji na drugom mestu, ne samo na istom serveru, jer backup koji je fizički na istom mestu kao i sajt ne pomaže ako je problem baš taj server.

Slučajno brisanje sadržaja. Neko iz tima nenamerno obriše stranicu, proizvod, ili deo sadržaja. Backup omogućava da se taj deo vrati, bez potrebe da se sve ponovo piše ili pravi.

Hakovan sajt. Ovo je složeniji scenario - backup pomaže da se sajt vrati na stanje pre napada, ali ne rešava sam po sebi razlog zbog kog je sajt bio ranjiv. Nakon vraćanja iz backup-a, obično je potrebno i da se otkrije i zatvori "rupa" kroz koju je napad prošao, što je posebna, tehnička tema van okvira ovog teksta.

Tri pitanja koja treba da postaviš - danas, ne kad ti zatreba

Ne moraš da razumeš tehnički deo backup-a. Dovoljno je da dobiješ jasne odgovore na ova pitanja, od hostinga ili agencije koja upravlja sajtom.

1. "Da li se pravi automatski backup mog sajta, i koliko često?" - ovo ti daje osnovnu potvrdu da backup uopšte postoji.
2. "Koliko dugo se čuvaju stare kopije, i da li su na drugom mestu od samog sajta?" - ovo ti govori koliko unazad možeš da se vratiš, i da li je backup stvarno bezbedan od problema na samom serveru.
3. "Ako nešto krene po zlu, ko inicira vraćanje sajta, i koliko to obično traje?" - ovo razjašnjava ko tačno preduzima akciju u kriznom trenutku, umesto da to postane nejasno baš onda kad je najbitnije.

Ako na neko od ovih pitanja ne dobiješ jasan odgovor, to je znak da vredi razmotriti dodatno rešenje za backup, umesto da se pretpostavlja da je sve pokriveno.

Zašto ovo nije "tehnička" tema, već organizaciona

Vlasnik firme ne mora da zna kako se backup fizički pravi, gde se čuva, ili kojim se alatom vraća - to je posao hostinga ili agencije. Ono što vlasnik treba da zna jeste da li taj proces uopšte postoji, i ko je za njega zadužen.

Razlika je slična osiguranju automobila - ne moraš da znaš kako osiguravajuća kuća procesuira štetu, ali definitivno treba da znaš da li imaš polisu, i koga zoveš ako se nešto desi.

Najčešća pitanja

Da li ja lično treba nešto da radim da bi backup postojao? Ne - ako backup postoji, on radi automatski, u pozadini, bez tvog učešća. Tvoj jedini "posao" je da potvrdiš da taj sistem stvarno postoji.

Da li backup štiti sajt od hakovanja? Ne direktno - backup ne sprečava napad, ali omogućava brz oporavak posle njega. Sprečavanje napada je odvojena, tehnička tema (bezbednosna podešavanja, ažuriranja, lozinke).

Da li se backup plaća posebno? Zavisi od hostinga - neki paketi ga uključuju besplatno, drugi ga naplaćuju kao dodatnu uslugu. Vredi proveriti tačno šta je uključeno u tvoj trenutni paket.

Koliko brzo se sajt vraća u normalu posle problema, ako backup postoji? Zavisi od veličine sajta i od toga ko sprovodi vraćanje, ali kod većine standardnih sajtova, proces obično traje od par sati do jednog radnog dana.

Da li mejl ima poseban backup, odvojen od sajta? Često da - mejl nalozi i sajt mogu imati potpuno odvojene sisteme za rezervnu kopiju, pa vredi posebno pitati i za jedno i za drugo, ne pretpostaviti da jedan backup pokriva oboje.

Šta ako menjam agenciju - da li backup ostaje? Zavisi od toga da li je backup vezan za hosting (tada obično ostaje, pošto hosting ostaje isti) ili za samu agenciju (tada vredi razjasniti sa novom agencijom kako će ubuduće biti organizovano).

Na kraju

Rezervna kopija sajta je jedna od onih stvari o kojima niko ne razmišlja dok ne zatreba - a tada je već prekasno da se pita "da li postoji".

Ne moraš da postaneš stručnjak za backup. Dovoljno je da danas postaviš tri pitanja iz ovog teksta, dobiješ jasne odgovore, i onda potpuno prestaneš da brineš o tome - jer ćeš tačno znati na čemu si.